Поштоване колеге, даме
и господо
дозволите ми да кажем коју
ријече, мада се ријечима и не да пред чињеницом да су ме наградиле колеге из земље
нама блиске духовне, културне и цивилизацијске
средине из које смо црпили сопствене узоре.
Када
сам се прије двадесетак година опраштао од једног дивног песника с којим смо друговали
ја и мој прјатељ, колега писац Дубак, приђе ми једна старица и рече:
„Сине,
златило ти се перо. Људски си говорио“.
И
ето, перо се позлати и засја у земљи која је дала великане светске литературе Достојевског,
Пушкина, Горког, Мајаковског, Јесењина, Ахматове и нераскидиве списатељске колоне
све до данашњих дана, земљи која је сунцу рекла - слободно си, огриј планету, земљу
која се не да другачије назвати но као Родина. Стога и ми данас и они прије нас,
и ови наши наследници једино и разумију како је Русија - родина, род рођени, род
најрођенији, род рођени нашег Бога оца који нас уроди по крсту и крштењу.
Данас
када родујем и радујем се наградама из земље која је увијек само бранила свој праг
болујем што преко овог каменог прага у родини рођења осјећам и стид што су незнанци
покушали да брату нађу разбрата а у туђинцу пронађу брата. И то им је најпрече.
Но, ипак вјерујем како душа народа у Његошевској Црној Гори упорно понавља : У Бога
и Русију.
Ето,
ја знам како је лијепо имати двије отаџбине, али је непроцењиво благо имати пријатеље,
оне који вас воле, породицу као снагу узданицу, али није добро немати и оне који
вам нијесу наклоњени. Управо онима који не читају моје књиге поезије и прозе и знају
какав сам писац посвећујем једну од ове три награде - нака сами одаберу коју ће.
Остале двије посвећујем сјенама оца и мајке који су трагично преминули не дочакавши
руско злато, оно што је у њиховим животима с љубављу сијало.
Ваша
екселенцијо Вама и земљи Русији, Савезу писаца Русије, бројном жирију, неизмјерно
сам захвалан што сте издвојили вријеме да уручите ова престижна признања мени рабу
божјем кога су прије препознали читачи покрај Волге и Урала, него ови са обала Рибнице и Мораче у удобним владиним фотељама
и министарствима.
Посебну
захвалност дугујем мр Сергеју Шчеглову који је стигао из Сибира да буде овдје и
посведочи како ме упознао преко пјесме „Јави ми да сам жив“, коју је превео и сам
предложио за награду прије десет година.
А
како писац и књига не стигну ни на пола пута ако јој издавачка кућа не подари ноге,
онда сам у посебној обавези да захвалим двијема издавачким кучама- КЗ СНВ и СКЗ
Бг. односно директорима ове двије реномиране издавачке куће - др Момчилу Вуксановићу
и Драгану Лакићевићу. А они, односно онај ко бива често заборављен човјек који је графички осмислио све моје књиге
и коме дугујем још рукописа и добродаривања је Борис Шундић.
На
крају не случано јавно упућујем захвалност колегама из културне редакције дневне
новине „Дан“ и велико људско хвала колегама и колективу Српске радио телевизије
који су увијек били уз свако моје објављено слово.
Хвала
и јавном сервису Теливизији Црне Горе и њховим медијсим следбеницима што упорно
јављају како сунце над њиховим медијским мраком излази са запада и што ме у тим
јављанима неби.
/ Бесједа Новице Ђурић изговорена У Амбасади Руске
федерације у Подгорици, 12.11. 2015. поводом уручења руских награда /
Уручена руска признања Новици Ђурићу
 |
| Новица Ђурић |
У Амбасади Руске федерације у Подгорици, 12.11.
2015. године уручена су признања предсједнику Удружења књижевника Црне Горе
Новици Ђурићу.
Ђурић је недавно добио награду "Златно
перо Русије", а постао је и носилац почасног Ордена хероја рада, као и
лауреат медаље "Цар-Риба", коју додјељује Међународни културни центар
и издавачка кућа "Краснојарско Васкрсење" за заслуге у области
зближавања култура, умјетности и новинарског стваралаштва народа Русије и балканских
земаља. О каквом се признању ради, најбоље свједочи податак да је Ђурићево
дјело оцјењивано у конкуренцији 25.000 кандидата из 75 земаља.
Удружење књижевника Црне Горе
Нема коментара:
Постави коментар