Три руске награде Новици Ђурићу

Новица Ђурић

Књи­жев­ник и пу­бли­ци­ста Но­ви­ца Ђу­рић до­бит­ник је три углед­не ру­ске на­гра­де: „Злат­но пе­ро Ру­си­је”, По­ча­сни ор­ден Хе­ро­ја ра­да и ме­да­ља „Цар – Ри­ба”. По­зна­то ли­те­рар­но при­зна­ње, на­гра­да „Злат­но пе­ро Ру­си­је”, Ђу­ри­ћу је при­па­ло на­кон од­лу­ке жи­ри­ја, оба­ви­је­сти­ла је Све­тла­на Са­виц­ка­ја, пред­сјед­ни­ца Ор­га­ни­за­ци­о­ног од­бо­ра ко­је до­дје­љу­је при­зна­ње ру­ске На­ци­о­нал­не књи­жев­не на­гра­де.
- На­ци­о­нал­на књи­жев­на на­гра­да Ру­си­је „Злат­но пе­ро Ру­си­је” ни­је при­зна­ње за ли­је­по по­на­ша­ње и пар­тиј­ску при­пад­ност, већ при­зна­ње за ри­је­чи ко­је су се са­ме ка­за­ле и по­зла­ти­ле у зе­мљи ве­ли­ке ли­те­ра­ту­ре, гдје се ци­је­ни ри­јеч ви­ше не­го игдје на сви­је­ту - у Ру­си­ји. Ов­дје у мо­јој Цр­ној Го­ри је­ди­но се ци­је­ни при­зна­ње од не­при­зна­тих, или бо­ље ре­ћи за по­све­ће­ност, ода­ност не­ко­ме или не­че­му, са­мо не за по­све­ће­ност ли­те­ра­ту­ри. Ка­да на­ша ри­јеч про­би­је гра­ни­це и по­ја­ви се у дру­гом чи­та­лач­ком са­зви­је­жђу, по­ста­је по­твр­да да оно што сте на­пи­са­ли ври­је­ди. По­себ­но што та­кву оцје­ну да­је пу­бли­ка на­ма бли­ске ду­хов­не, кул­тур­не и ци­ви­ли­за­циј­ске сре­ди­не из ко­је смо цр­пи­ли соп­стве­не уз­о­ре. Ни­је на ме­ни да пре­во­дим мо­ти­ве жи­ри­ја ко­ји ми је до­ди­је­лио на­гра­ду, али се људ­ски ра­ду­јем и ра­зу­ми­јем да се са­мо ра­дом сти­чу та­ко зна­чај­на и ве­ли­ка при­зна­ња. „Злат­но пе­ро Ру­си­је”, на­ци­о­нал­на на­гра­да пи­са­ца, дру­га је ко­ја се у про­те­клих де­се­так го­ди­на до­дје­љу­је мо­јој по­е­зи­ји – ка­зао је Ђу­рић за „Дан”.
Ђу­рић је по­стао и но­си­лац По­ча­сног ор­де­на Хе­ро­ја ра­да, као и ла­у­ре­ат ме­да­ље „Цар - Ри­ба” ко­ју до­дје­љу­је Ме­ђу­на­род­ни кул­тур­ни цен­тар и из­да­вач­ка ку­ћа „Кра­сно­јар­ско Вас­кр­се­ње” за за­слу­ге у обла­сти збли­жа­ва­ња кул­ту­ра, умјет­но­сти, но­ви­нар­ског ства­ра­ла­штва на­ро­да Ру­си­је и бал­кан­ских зе­ма­ља.
- То што вас на­гра­де ме­да­љом „Цар-ри­ба” је до­каз да сте до­бром да­ри­ва­ли и зла­ти­ли ми­мо Цр­не Го­ре. Хо­ћу ли би­ти не­скро­ман ако ка­жем да се ни­је­сам спо­та­као на рас­пе­ће свог на­ро­да и зе­мље, већ сам на­шу за­јед­нич­ку му­ку пре­тво­рио у при­зна­ње и, ка­ко пи­ше у обра­зло­же­њу на­гра­де „збли­жа­ва­ње кул­ту­ра, умјет­но­сти, но­ви­нар­ског ства­ра­ла­штва на­ро­да Ру­си­је и бал­кан­ских зе­ма­ља”. А ако Ру­си­ја ка­же да сам за­слу­жио да ми се до­ди­је­ли по­ча­сни ор­ден „Хе­рој ра­да” он­да ту тек ни­је­су по­гри­је­ши­ли, јер ја сам у жи­во­ту са­мо ра­дио, дје­лао ча­сно и све што сам оства­рио у књи­жев­но­сти и но­ви­нар­ству по­сти­гао сам за­хва­љу­ју­ћи свом ра­ду и стал­ном обра­зо­ва­њу. Ме­не ни­је­су ваз­ди­гли по­је­дин­ци ни из по­ли­тич­ких, ни из књи­жев­них ни из но­ви­нар­ских цен­та­ра и уских кру­жо­о­ка, већ мо­ја ру­ка, мо­ја ми­сао, мој стил, мо­ја ри­јеч и мо­ја љу­бав пре­ма на­ро­ду и до­мо­ви­ни ко­јој сам све по­да­рио.
Ор­ден Хе­рој ра­да, ди­пло­му и ме­да­љу „Цар - Ри­ба”, као и На­ци­о­нал­ну књи­жев­ну на­гра­ду „Злат­но пе­ро Ру­си­је” Но­ви­ци Ђу­ри­ћу би­ће уру­че­ни 30. ок­то­бра на ве­ли­кој све­ча­но­сти у Цен­трал­ном до­му пи­са­ца у Мо­скви.

С.Ћ.

http://www.dan.co.me/?nivo=3&rubrika=Kultura&datum=2015-10-28&clanak=516417&naslov=Tri%20ruske%20nagrade%20Novici%20%D0uri%E6u

http://www.srpskenovinecg.com/kultura/kultura/35288-tri-ruske-nagrade-novici-djuricu