СН Академска трибина - Лирик и поета без премца
Новица Ђурић
Академска трибина “Савремене тенденције у књижевности Новице Ђурића” у организацији Српског културног центра Свети Сава и Српског националног савјета Црне горе одржана је синоћ у просторијама Српске куће у Подгорици.
О стваралаштву овог угледног књижевника, предсједника Удружења књижевника Црне Горе, дугогодишњег новинара и уредника бројних медија пред подгоричком публиком говорили су Драган Алорић, уредник Српског радија, Миљан Николић и мр Александар Ћуковић.
Николић је говорећи о књижевном опусу Ђурића казао је да је у његовом ставралаштву примјетан додир са тематском цјелином пјесника Васка Попе и у својеврсном есеју под називом “Свеприсутна ведрина Новице Ђурића” истакао сву суштину његовог деценијског књижевног стваралаштва.
“Како исказати пјесму а не поништити се као пјесник, не одати њену тајну при том открићу, не подилазити читаоцу, остати с њене стране говора у најприснијој вези са материјом ријечи и бића изреченог?!.Књигом пјесама “Трагом живота” стао је на видјело својим принт покушајем да се представи и искупи међу толиким пјесничким искуством нараслим од почетка упамћеног пјевања и мишљења доносећи свој начин како користити у поезији ријечи и на које се теме и на која мјеста у човјеку проза да ослонити. Сам живот на првом мјесту а тек потом пјесничке вјештине и техника говора. Осврнемо ли се на оно што би смо могли назвати примарним изразом бића пјесника, настао као одраз исконског искуства младости наћи ћемо пјесника у свом природном окружењу заноса и увјерења, одраз чистог говора онако како то младост може да пјева и то наравно, под условом, да пред собом у тим раним текстовима имамо пјесника”, казао је Николић наводећи да је “времена и прилике да се докаже и оствари као пјесник Новица имао у наредних десетак књига поезије за одрасле и двије књиге пјесама за дјецу”.
 |
| Миљан Никиолић |
Он је додао да бити лирик у вијеку атомске технологије и неандерталске етике како је негдје натукнуто за вријеме о коме говоримо дјелује на мах неувјерљиво, парадоксално, немогуће јер, како рече, “коме и чему себе посветити а да перципирано остане лирска исповјест?”.
 |
| Детаљ с трибине |
 |
| Виолета, Леа и Матеа Ђурић |
 |
| мр Александар Ћуковић, Новица Ђурић и Миљан Николић |
“Није потребно уводити теорију жанрова да би доказали шта је данас узело примат у књижевној индустрији лијепе публицистике, измотавати се како је за све крива прозодија као основа организације људског говора и њен омиљени жанр као подесније средство и начин казивања. Новица Ђурић није бирао да своју контеплативну лирику издаје у бујуцама нараслог текста јер то би било против смисла и природе онога о чему је и на који начин говорио у својим дјелима. Он је лирик и његово искуство је управо те категорије, и то нема везе са тенденцијом у литератури која се чита и потражује, већ са литературом коју он проживљава и ствара по нужности личног нахођења и самој неопходности опстанка међу ријечи. У раним пјесничким књигама “Узалудна врата”, “Дрво у тами”, “Страх од сличности”, “Кућни тамничар”, “Божија дјеца” објављеним од 1980. до 1996. године из којих изабране пјесме налазимо у књизи под насловом “Камени јахачи” огледа се прва фаза његовог стваралаштва. Савремени свијет настанка пјесама овог периода назире се у контрасту слика породичне куће и завичаја, те губљења континуитета у контексту са дјетињством, извором матичног бића ком пјесник по свом опредјељењу и наслијеђеном искуству свим својим бићем и пјесничким начином поимања свог мјеста припада. Индустријско друштво, безлично бирократизовани људским ликом и модерни свјетски поредак стоје као контрапункт природи, породичној кући, огњишту те интимном односу са најближим сродницима који се јавља у каснијим пјесмама друге фазе. Ђурић бира га говори о ономе што му је непосредно блиско, што добро познаје. Он свједочи о свом свијету и поезију узима за средство документовања личног, интимног искуства као културе и традиције свог етноса”, навео је Николић.
Мр Александар Ћуковић у свом обраћању је истакао да у Ђурићевом стваралаштву више наслова заокупља пажњу издвајајући на почетку дјело “Роман ти причам” за које је аутор добио награду “Марко Миљанов”.
“ Лична приповијест о одрастању згушњава живе слике сјећања у роман чији дискурс нема само интимни или завичајни карактер, у питању је слика једног начина живота без дотјеривања и уступака који би је измјестили из оквира тог дијела Црне Горе друге половине 20. вијека. Аутор је успио да овом дјелу подари документарну црту без стаха да би она могла означити изчашењем. Он је фактографску грађу проциједио кроз умјетничку визуру пружајући свом дјелу извјестан шарм”, навео је Ћуковић.
 |
| Мр Александар Ћуковић |
У свом обраћању Ћуковић је подсјетио и на недавно публиковану Ђурићему књигу есеја под називом “У тебе се уздам” која је, како је навео, својеврсна мапа трагова сусрета са књигом и његов усрдни позив на читање.
“ Књига “У тебе се уздам” представља својеврсни дневник читања, путовање кроз биљешке настале на маргинама оних дјела којима је Ђурић посветио своју читалачку пажњу. Својим записима оставља траг о прочитаном, траг о могућем крају, могућем знаку и симболу, траг сусрета са најразноврснијом литературом и њеним рефлексијама. Свједок је мисли великана наше писане ријечи. Аутор се на тај начин суочава са временом прошлим, садашњим и будућим, увиђајући, градећи свијест о сопственој честици микро и макро космоса чији је неодвојиви дио. Ненамјерава бити критичар већ искључиво саучесник и судионик”, казао је мр Ћуковић.
 |
| Драган Алорић |
 | |
| Књиге Новице Ђурића |
Овом приликом мр Ћуковић је подсјетио да Ђурић већ четири деценије активно учествује на књижевној сцени Црне Горе као препознатљив књижевни глас који своју особеност темељи на стабилној идеји чију срж непрестано причвршћује и веже за универзалне књижевне постулате и философске вриједности из којих црпи задивљујућу стваралачку снагу. Он је додао да је академска а нарочито новинарска критика са пажњом су пратила умјетничку генезу Ђурићевог дјела изричући високу оцјену о свим етапама његовог стваралаштва.
“ Након изузетне књиге “Десанка Максимовић,жена која је само волела” Ђурић пред своју бројну читалачку публику разастире још једну необичну исповијест, запис о великану наше књижевности Миодрагу Булатовићу. Лако и непретенциозно аутор открива мало познату авантуру из живота свог пријатеља давне 1980. године у манастиру Острог. Дјело “Миодраг Булатовић у Острогу” ненамјерно нуди три згуснуте слике које на Ђурићевски начин, судбински извиру једна из друге. Идеолошки кроки једног доба, бола у Никшићу и бола у Острогу а која би се могла завести под својеврсну скицу и садржајан роман тока свијести”, навео је мр Ћуковић.
Новица Ђурић
Посјетиоцма се на крају академске трибуне обратио и господин Ђурић који се одабраним ријечима, захвалио дугогодишњим сарадницима истичући њихов, како је навео, немали допринос његовом стваралаштву.
Линк: http://www.srpskenovinecg.com/kultura/kultura/86389-sn-d-s-ribin-liri-i-p-b-z-pr-c-f
